Fugees @ ProveraMikrofona

Fugees

Grupa Fugees biće zauvek upamćena po unošenju novog, 'organskog' zvuka u hip hop muziku koji je bio prava injekcija soula za žanr prenatrpan gangsta stavovima i tematikama. Za ovaj trio koji čine Lauryn Hill, Wyclef Jean i Prakazrel "Pras" Michel muzičari poput Boba Marleya i Nine Simone značili su za hip hop isto koliko i Notorious B.I.G. i Snoop Doggy Dogg. Kako je Wyclef izjavio: Many people think that hip hop is all about rappers who talk about gangsta things. We want to show everybody that rap is much more than that. You can take a guitar and sing along without any agressive attitude and it will still be rap. Upravo taj prilaz ovoj muzici proslavio je grupu Fugees širom sveta.

Njihovo poreklo je takođe znacajno uticalo na njihov zvuk. Pras i Wyclef Jean su rodom sa Haitija a još kao deca preselili su se u SAD. Odrastali su u Brooklynu u kome je živelo dosta karipskih emigranata (kasnije su se, kao tinejdzeri preselili u Newark, New Jersey). Njihovi očevi bili su pastori u lokalnoj crkvi i samim tim se crkvena muzika duboko urezala u njihovu svest. Dok je bio mali, Wyclef je bio izuzetno zainteresovan za muzičke instrumente tako da je učio da svira sve sto mu je bilo na raspolaganju. Lauryn Hill je, sa druge strane, pevala u crkvenom horu zajedno sa članovima svoje porodice od malih nogu. To vreme provedeno u crkvama i kontakt sa duhovnom muzikom znacajno su doprineli njihovoj izvanrednoj mesavini repa, regea i soula koja ce ih kasnije uciniti poznatim. Lauryn je upoznala Prasa u gimnaziji kad je imala 13 godina (He was looking for fresh meat, našalila se u jednom intervjuu). Pras i Wyclef su tada već neko vreme imali bend i bili su zainteresovani za mogućnost prikljucenja i ženskog člana tako da se Lauryn uskoro našla u grupi Tranzlator Crew (kako su se prvobitno zvali). Posle skoro dve godine 'nezvanicnog' sviranja, povezali su se sa lokalnom produkcijskom kompanijom za koju su snimali Kool & The Gang sa kojom su potpisali ugovor. Promenili su ime u Fugees (skraćeno za 'Refugees'-aluzija na njihove karipske korene) i godinu dana kasnije završili sa snimanjem debi albuma Blunted On Reality.

Zbog unutršnjih razmirica u izdavačkoj kući album je izdat tek dve godine kasnije, 1993. Album nije postigao neki znacajniji uspeh. To je bio skup uglavnom 'preproduciranih' pesama koje su zvučale prilično dosadno i zamorno. Ni koncertni nastupi nisu mnogo pomogli ovoj grupi - na njima su učestvovali živi instrumenti a članovi grupe su skakutali po sceni obučeni u drečave boje. Danas clanovi Fugeesa priznaju da su tad bili vrlo mladi, srećni sto su izdali album i da su radili sve sto su im producenti govorili (kada je album objavljen Lauryn je imala samo 16 godina a Wyclef, koji je najstariji, bio je tek napunio 21). Ipak, jedna pesma sa tog albuma najavila je, u neku ruku, vreme koje dolazi za Fugeese. Bila je to pesma "Some Seek Stardom", pravi dragulj sa sjajnim Laurynim solom koji predstavlja jedinu svetlu tačku albuma. U toj pesmi ona je repovala "sa gracioznosću Muhammeda Alija i duhom Billie Holidaya". Tada su Fugees jos uvek bili nepoznata grupa ali izdanje dva remiksovana singla donekle je razbilo njihovu anonimnost. Uz pomoc zivih instrumenata i producenta Salaama Remija snimili su remiks pesme "Nappy Heads" sa albuma Blunted On Reality na kojem je istaknuta njihova ljubav prema bassovima i soul-soaked trubama. U prvom planu je bio glas Lauryn Hill sa svezom vibracijom koja je učinila da Fugees zvuče prosto zarazno. Taj remiks, kao i sledeća pesma koju su snimili u istom stilu "Vocab", prosto je katapultirala bend na sve top liste, uključujući i veoma značajnu MTV listu. Fugees tako više nisu bili ignorisani- to je bio početak njihove slave. Pažnja koju je grupa privukla imala je i negativnu stranu. Sa svojom tamno-cokoladnom bojom koze, nevinim ocima ,socnim usnama i odgovarajuce privlacnim glasom Lauryn Hill je odskočila od ostatka grupe. Fanovi su bili očarani njenom poezijom, veštinom i lepotom. Uz činjenicu da je bila i glumica (počela je sa ulogama u nekoliko sapunica a kasnije je igrala u filmu Sister Act II uz poznatu crnu glumicu Whoopi Goldberg, neki ljudi su smatrali da Lauryn jeste grupa Fugees. Mediji, fanovi, čak i bliski prijatelji konstantno su je nagovarali da ostavi Michela i Jeana i započne solo karijeru.Medjutim, Lauryn nije želela da uradi ništa od toga i ostala je verna grupi.

Godine 1996. Fugees se vraćaju sa albumom The Score koji se toliko razlikovao od prvog da su mnogi njega smatrali kao njihov debi album. Prema članovima grupe, album je koncepcionalan, od početka do kraja izgleda kao soundtrack za neki zamišljeni, nesnimljeni film. Mešajuci mračne melodije kao "Ready Or Not" sa duhovnom politikom pesme Boba Marleya "No Woman, No Cry" i sjajnom obradom starog hita Roberte Flack "Killing Me Softly" koja ih je možda i najviše proslavila Fugees su konačno pronašli svoj prepoznatljivi muzički stil. Doveli su u pitanje mafijaški i nasilni mentalitet većine tada popularnih repera upoznavajući ljude sa svojim opuštenim fazonom prolećne i letnje atmosfere. Lauryn više nije bila sama u svojim dostignucima jer su Prasova produkcija i Wyclefova muzikalnost i sposobnost za sjajno spajanje reći bili takođe očaravujući kao i njen harizmaticni liricizam. Zvuk Fugeesa postao je sveprisutan, dodirnuo je ljubitelje svih muzičkih vrsta, ne samo hip hopa. Njihovoj astronomskoj popularnosti doprinelo je gostovanje Lauryn Hill na Nasovom hit singlu "If I Ruled The World" i učestvovanje na godišnjoj Smokin' Grooves turneji posle koje je Lauryn objavila da je trudna a Wyclef otkrio svoje planove za Refugee All-Stars projekat. U februaru 1997. Fugees su krunisali svoj muzički status sa dve Grammy nagrade (jedna za najbolji rap album a druga za najbolje grupno R&B izvodjenje). Da bi dokazao da je njegova društvena aktivnost više od samo reči, Wyclef je insistirao da Fugees nastupe na njegovom rodnom mestu Haitiju i da to bude prvi u seriji projekata za pomoc Haicanima sirom sveta da se ujedine. Na ovom koncertu koji je odrzan u aprilu 1997. u gradu Port-au-Prince okupilo se 75.000 fanova ove grupe. Prihod sa ovog koncerta trebalo je da ode u fond za pomoc haicanskim izbeglicama i za razvoj projekata haicanskih umetnika i izvodjaca kao i da pomogne da se prehrane deca koja gladuju u toj zemlji. Međutim posle koncerta dogodio se veliki skandal: prikupljeni novac se prosto 'izgubio'! Istraga koju je vodila haicanska vlada nije uspela da pokaze da li je taj novac prosto otisao na troskove organizovanja tako ogromnog koncerta ili u dzepove nekolicine vladinih ministara.

Prvo muzičko izdanje povezano sa Fugeesima posle The Score bio je Refugee All-Stars album The Carnival koji je predstavio Wyclef Jean. On predstavlja mešavinu R&B-a, hip hopa, regea, popa, klasicne i Afro-Cuban muzike. Na albumu gostuju razni izvođači-od Celiae Cruz do Njujorske filharmonije, kao i ostatak grupe Fugees. Šetanje od jedne muzičke vrste do druge kao i veoma inteligentni lyricsi predstavljaju veliku veštinu i muzičko umeće koje Wyclef poseduje. The Carnival je dospeo na skoro svaku top 10 listu albuma iz 1997. i proglasen je za album godine od strane Wall Of Sound -a. Iako su Fugees i dalje saradjivali kao bend, godine 1998. clanovi grupe pocinju sa solo karijerama, pre svega zbog Laurynine zauzetosti sa svojim sinom Zionom Davidom, koji je rodjen u avgustu 1997. i ciji je otac Rohan Marley, sin legendarnog Bob Marleya. U avgustu 1998. izasao je njen prvi solo album The Miseducation Of Lauryn Hill kao i prvi Prasov solo album Ghetto Supastar. Lauryn-in album je dobio odlicne kritike i veoma uspesan prijem kod publike, a kao logicna posledica toga dobio je nekoliko gremi nagrada. Wyclef je za to vreme poveo svoj karneval na Smokin' Grooves turneju. Takodje je postao jedan od najuglednijih producenata u muzickoj industriji ostavljajuci svoj trag na izdanjima grupa Destiny's Child, Sublime i kompilaciji Elmopalooza! grupe Sesame Street. Planirao je i da producira novi album supergrupe iz 70-ih Earth,Wind & Fire. Njegov mozda i 'najvidljiviji' rad koji je izazvao pravi fijasko sto se tice odnosa sa javnoscu je produkcija Canibusovog debi albuma Can-I-Bus. Jesse Washington, urednik časopisa Blaze optuzio je Wyclefa da je potegao pistolj na njega nakon sto je pročitao negativnu recenziju albuma. Wyclef je u svoju odbranu rekao: Wyclef Jean pulls no gun.Wyclef Jean plays guitars. Jos nema zvanicne informacije o novom zajednickom projektu Fugeesa. Pras je izdao još jedan album 1999. koji nije narocito prošao. 2000. je izašao drugi Wyclefov album pod nazivom Ëcleftic. Kritike su bile promenljive kao i prijem kod publike. Singl "911" je ostvario zapazen uspeh. Negde sredinom godine su se pojavile glasine o novom albumu grupe, ali do današnjeg dana nista nije potvrđeno.

Sve u svemu, radi se o jos jednoj sjajnoj hip hop grupi koja ce ostati upamćena u istoriji muzike po svom originalnom i nesvakidašnjem zvuku kojim su osvojili ceo svet.